Sve če­šće se ču­je i či­ta u na­šoj i stra­noj štam­pi u Evro­pi (oso­bi­to u Nje­mač­koj i En­gle­skoj, gdje če­sto bo­ra­vim) o ma­fi­ji i ko­rup­ci­ji sud­stva u Cr­noj Go­ri, što ve­ći­nom po­ku­ša­vam u di­sku­si­ji da de­man­tu­jem. Za­to, mi­ni­stru prav­de Zo­ra­nu Pa­ži­nu, upu­ću­jem otvo­re­no pi­smo, ali ne kao kri­ti­ku, ne­go sa naj­bo­ljom na­mje­rom, da ga in­for­mi­šem o kon­kret­noj ne­do­pu­sti­voj ne­pra­vil­no­sti u sud­stvu na­še Cr­ne Go­re. Ovo či­nim sa že­ljom i mol­bom da pre­du­zme sve po­treb­ne mje­re, da se gre­ške ne po­na­vlja­ju. Na ovaj ko­rak sam se od­lu­čio za­to što sma­tram da je sva­ki po­je­di­nac od­go­vo­ran ne sa­mo za ono što ra­di, već i za ono što ne ra­di, a tre­ba­lo bi da ra­di, oso­bi­to ako je to u op­štem in­te­re­su.
Na­i­me, je­dan po­zna­ti no­vi­nar u Frank­fur­tu ka­že: „U Cr­noj Go­ri se pra­vo ne do­bi­ja do­ka­zi­ma, ne­go se ku­pu­je para­ma – „ko­li­ko pa­ra – to­li­ko mu­zi­ke”.
Kroz de­talj­ne ana­li­ze pre­su­da sle­de­ćeg pro­ce­sa po­či­njem da vje­ru­jem ci­ti­ra­nom mi­šlje­nju.
Evo krat­ke hro­no­lo­gi­je jed­nog pro­ce­sa: Pri­je osam go­di­na jed­na Mo­sko­vljan­ka ku­pi­la je gar­so­nje­ru kod Bu­dve. Bez ob­zi­ra na za­ko­ne, bez ob­zi­ra na kom­ši­je, ona je sru­ši­la dio za­jed­nič­kog objek­ta i na tom mje­stu iz­gra­di­la dvi­je stanmbe­ne pro­sto­ri­je za se­be. Na­rav­no, i bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le.
Gra­đe­vin­ska in­spek­ci­ja je do­la­zi­la če­ti­ri pu­ta i sto­pi­ra­la grad­nju, da bi ona po­sli­je ne­ko­li­ko da­na sa­mo­volj­no na­sta­vlja­la grad­nju. Ko­m­ši­ja, ko­ji je ti­me naj­vi­še ošte­ćen (gu­bit­kom in­ti­me zbog no­vo­i­zgra­đe­nih ste­pe­ni­ca i po­de­sta di­rekt­no is­pred nje­go­ve lo­đe) mo­rao je zbog to­ga svo­ju ne­kret­ni­nu da pro­da po pu­no ni­žoj ci­je­ni. On je zbog to­ga pod­nio tu­žbu za na­knad­u šte­te.
Osnov­ni sud u Ko­to­ru, na­kon is­crp­nog i kri­tič­kog do­ka­znog po­stup­ka, na osno­vu iden­tič­nih is­ka­za svje­do­ka, usa­gla­še­nih mi­šlje­nja sud­skih vje­šta­ka i lič­nog uvi­đa­ja, do­su­di­lo je na­kna­du š­te­te od 10.000 eura, ko­ju su vje­šta­ci pro­cije­ni­li (ta­ko bi ura­dio sva­ki objek­tiv­ni sud na svi­je­tu).Na­su­prot to­me, osnov­ni sud u Nik­ši­ću - bez ika­kvih no­vih do­ka­za - od­ba­cu­je usa­gla­še­nu pro­cje­nu sud­skih vje­šta­ka, po­zna­tih struč­nja­ka ar­hi­tek­ton­ske i gra­đe­vin­ske stru­ke sa obra­zlo­že­njem: „Kroz vri­jed­no­sti na­kna­de šte­te ko­ju su da­li ova dva vje­šta­ka pro­ži­ma su­bjek­tiv­ni osje­ćaj tu­ži­o­ca zbog na­ru­še­no­sti in­ti­me na te­ra­si. (str. 7 tre­ći pa­sus pre­su­de, od 03.07.15, P br. 992/14) ig­no­ri­še i iz­ja­ve svje­do­ka i na­gra­đu­je ru­sku dr­ža­vljan­ku (I.M), sa 4.000 eura, a ona je do­šla u na­šu ze­mlju, bez do­zvo­le za bo­ra­vak i za grad­nju i ig­no­ri­še i na­še za­ko­ne i in­te­re­se na­ših gra­đa­na, ru­ši di­je­lo­ve obje­ka­ta, ko­ji ni­je­su nje­no vla­sni­štvo. Sud je oslo­ba­đa jer „ci­je­ne­ći is­kaz tu­že­ne sud sma­tra da je isti dat objek­tiv­no” (ci­tat sa str. 5, pri vr­hu iste pre­su­de) i ka­žnja­va tu­ži­o­ca, na­šeg sta­rog mir­nog gra­đa­nina (M.K) sa 4.000 za­to što Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci (GZbr.4363/15-09) po­tvr­đu­je pre­su­du iz Nik­ši­ća i uglav­nom po­na­vlja smi­je­šno i skan­da­lo­zno obra­zlo­že­nje Osnov­nog su­da u Nik­ši­ću sa dje­li­mič­no istim for­mu­la­ci­ja­ma i ig­no­ri­sa­njem va­žno­sti sud­skih vje­šta­ka.
Sa ovim i slič­nim pre­su­da­ma se do­tič­ni su­do­vi sa­mi dis­kva­li­fi­ku­ju.
U slu­ča­ju da Vr­hov­ni sud ovo ne is­pra­vi i pred­met do­đe pred evrop­ski sud u Stra­zbu­ru on­da to ba­ca sjen­ku na cje­lo­kup­no sud­stvo Cr­ne Go­re, a dje­lu­je ne­ga­tiv­no i na Vas, mi­ni­stre Pa­žin, i na imidž cje­lo­kup­ne cr­no­gor­ske vla­sti. Ta­ko se sva­ki slu­čaj re­gi­stru­je, sta­ti­stič­ki ob­ra­đu­je, do­sta­vlja od­go­va­ra­ju­ćim in­sti­tu­ci­ja­ma i go­di­šnje ob­ja­vlju­je. A po­zna­ni­ci tu­že­ne Ru­ski­nje mo­gu bi­ti mo­ti­vi­sa­ni nje­nim pri­mje­rom i mi­sli­ti da u Cr­noj Go­ri mo­gu da ra­de šta ho­će, bez ob­zi­ra na po­sto­je­će za­ko­ne i pro­pi­se.
Jav­nost mo­že do­ne­kle i da ra­zu­mi­je da je te­ško sva­ki kri­mi­nal i zlo­čin raz­ja­sni­ti. Ali, ova­kvim i slič­nim ne­pra­vil­no­sti­ma u su­do­vi­ma sta­ti na put je mno­go lak­še. Ni u jed­noj prav­noj dr­ža­vi se ne mo­že ospo­ri­ti je­din­stven na­laz za vi­še vje­šta­ka.
Bio sam osam go­di­na sud­ski vje­štak kod vi­šeg su­da (Land­ge­richt) u Frank­fur­tu za lje­kar­ske gre­ške (Vi­ciu ar­tis) i ni­je se ni­ka­da de­si­lo da sud od­ba­ci usa­gla­še­nu kon­sta­ta­ci­ju dva ili vi­še vje­šta­ka.
Ako su mi­šlje­nja dva vje­šta­ka raz­li­či­ta, on­da se od­re­đu­je tre­ći, po­sli­je to­ga sud mo­ra da od­lu­či ona­ko ka­ko se „dva od njih tri sa­gla­se”. U pred­met­nom slu­ča­ju su oba sa­gla­sna. Sma­tram da je bru­ka za sud ko­ji od­ba­cu­je je­din­stven na­laz dva sud­ska struč­na i ne­u­tral­na vje­šta­ka sa obra­zlo­že­njem...„kroz vri­jed­nost na­kna­de šte­te, ko­ju su da­li dva vje­šta­ka pro­ži­ma su­bjek­tiv­ni osje­ćaj tu­ži­o­ca”.
Dr M. Kra­ko­vić